“Izrazito sam ponosan na ovogodišnji program. Mislim da je on pravi odraz karaktera ovakve manifestacije”, kaže Goran Paskaljević, režiser i predsednik Saveta FEST-a.
O Festopolisu 2003. govore i gradski sekretar za kulturu Tanja Petrović i reditelj Stefan Arsenijević.

Goran Paskaljević, čuvar FEST-a u zimskom periodu

…je ove godine uspeo da poveže jedan veliki festival A-kategorije s najvećim filmskim festivalom kod nas:

“U Berlinu sam boravio dva dana, ali sam zadovoljan što sam za tako kratko vreme uspeo da završim veliki posao. Naime, ubuduće će svake godine na FEST-u biti prikazivano 12 filmova iz glavnog programa ‘Berlinala’. To je veoma značajno i daje FEST-u posebnu težinu. To je značajna saradnja i velika garancija za što bolji FEST”, kaže Paskaljević.

Tanja Petrović, sekretar za kulturu Festopolisa

Slogan ovogodišnjeg FEST-a je "Dobrodošli u Festopolis". Prvi put je grad u prvom planu. Kako Vam se to dopada?

“Lepo ste prepoznali! To je i bio jedan od razloga zbog kojih smo se opredelili za kampanju ‘J. Walter Thompson’. Na javni konkurs se prijavilo dvadesetak agencija i zaista su svi pokazali izuzetnu maštovitost i kreativnost. Jedna agencija je, čak, karamel-bombone upakovala u papiriće FEST-a, različiti ukusi je trebalo da predstavljaju različite programe. Bilo je veoma lepih i provokativnih kampanja, ali jedino je ta uspela da pogodi fazon da čitav grad živi za FEST i da FEST obeležava život jednog grada. Mislim da je spot veoma lepo upakovan i da je početna ideja uspešna. Čujem pozitivne reakcije i vidim da se ljudima sviđa naš glavni junak s filmskim trakama na glavi, pa očekujem da će se neko i pojaviti na otvaranju FEST-a sa tim detaljem. Na promociji FEST-a su naše hostese nosile iste trake, pa mislim da to može da prođe i kao modni detalj tokom trajanja FEST-a”.

Beograd se uvek pokazivao kao dobar domaćin. Ove godine smo, zbog dobropoznate situacije u svetu, ostali bez velikih imena. Ipak, FEST će posetiti značajni ljudi iz sveta filma. Kako će ih grad ugostiti?

“Tradicionalno, gostoljubivo, naravno. Ove godine smo smislili da svoju beogradsku i srpsku gostoljubivost kombinujemo sa zapadnim načinom razmišljanja. Zato je tu Barbara, šefica Službe za goste, koja je veteran festivala koji se održavaju u Evropi. Goste ćemo predstaviti na konferencijama, skupovima, u bioskopskim dvoranama, potrudićemo se da se sretnu sa studentima Fakulteta dramskih umetnosti, da obiđu sve ono što ih zanima. Jedan gost, čak, dolazi da bi snimio film, pa ce obići muzej kako bi video zaostavštinu čoveka o kom snima film. Ima onih koji dolaze da se provedu, ima onih koji dolaze da se dogovore oko novih poslova, a ima i onih, kao što je Ana Muglalis, koja dolazi jer se i kada je prvi put bila u Beogradu lepo provela. I pored velikih obaveza koje ima prema kući ‘Šanel’, ona dolazi na dva dana da nam se oduži za lep provod od pre dve godine”, kaže Tanja Petrović.

Stefan Arsenijević, između Beograda i Berlina

Do sada si samo pratio FEST, sada si njegov učesnik. Kakvi su tvoji utisci po tom pitanju?

“Ja sam na FEST-u zaista odrastao. Poslednjih deset godina bio sam akreditovan kao novinar, na FEST-u se osećam kao kod kuće. Ali, sada se desio preokret, moj film je na programu, pa imam tremu veću nego u Berlinu”.

Još nisi završio FDU, a već si odredio sebe kao perspektivnog reditelja. Da li očekuješ da ćemo ubuduće češće da gledamo tvoje filmove na FEST-u?

“Nadam se”.

Kako vidiš budućnost te manifestacije? Da li ona, po tvom mišljenju, dovoljno prati razvoj naše kinematografije?

“FEST će uvek imati budućnost, zahvaljujući formuli ‘festival festivala’. Film kao medij će možda zapasti u krizu, ali FEST je koncipiran da i u tom slučaju prikazuje najbolje od najboljeg. Što se domaćeg filma tiče, FEST uvek prikazuje aktuelan domaći film. Mislim da je to prava mera. Postoje profilisani festivali i drugi načini promocije domaćeg filma. Meni se uvek činilo isforsirano kada veliki internacionalni festivali, poput ovogodišnjeg Berlina, imaju posebne programe domaćeg filma, kako bi ga na taj način afirmisali. Uvek mi se činilo da ti filmovi nose oznaku ‘nisu mogli da uđu u glavni program, ali su domaći’.