Peni Panajatopulu rodena je u Atini, gde je studirala pravo, a zatim i filmsku režiju. Nekoliko godina je živela u Londonu, gde je studirala filmsku režiju i fotografiju. Poslednjih godina se bavi produciranjem i snimanjem serija o sociološkim i psihološkim temama i režijom programa iz kulture.

Peni Panajotopulu, reditelj

SMRT VIĐENA OČIMA DETETA

Za svoj prvi filmu, Panajotopulu je izabrala priču o desetogodišnjem dečaku, koji ne može da preboli gubitak oca.
“Desilo se da je priča pronašla mene, a ne ja priču. Odlučila sam da se vratim u detinjstvo i da ispričam jedan njegov deo. Tako mi je bilo lakše da pričam o stvarima koje me interesuju, a to su osećaj gubitka, kroz koji se mnogo toga menja. Kada sam bila dete, razmišljala sam o smrti kao promeni položaja stvari. Recimo, ako je čaša ispred vas, a onda sledećeg trenutka na nekom drugom mestu, to je kao jedna vrsta smrti. Htela sam da pričam o smrti metaforično. Onda sam počela da razmišljam o tome kako sam bila fascinirana spuštanjem na Mesec. I onda sam povezala sve te stvari. Ispričala sam priču o odvajanju čoveka od zemlje, odvajanju ljudskog bića od stvari koje su mu drage, a koje tokom života izgubi. Tako je ispala priča o tom dečaku koji iznenada ostaje bez oca i koji ne može s tim gubitkom da se pomiri.”
Deluje kao tragična priča...
“Pa na neki način ona nije tragična! Ja samo pričom o smrti pokušavam da ispričam priču o važnosti života.”
Da li pratite jugoslovensku kinematografiju?
“Da. Nisam gledala mnogo, ali sam upoznata sa radom Gorana Paskaljevića i Kusturice, naravno. Mislim da su to veoma dobri reditelji od kojih ima šta da se nauči. Nažalost, ne znam mnogo o novijoj produkciji. Više znam o novoj slovenačkoj produkciji, nego srpskoj.”
Kako vam se dopada ovde na FEST-u?
”Ne znam šta da kažem. Prvi put sam u Beogradu i izgleda da će biti dobro. To sam zaključila prelistavajući katalog, koji deluje veoma ozbiljno. A i program je odlično odabran. Mislim da su to sve dobri filmovi…