Improvizacija života

Torsten Merten, nemački glumac iz filma «Na ćumur», bavi se i režijom u malom gradu Šverin, u kom živi i radi sa svojom ženom koja se takođe bavi pozorištem. U filmu "Na ćumur", Torsten je jedan od četiri glavna lika koji prolaze kroz razne faze bračne krize. Prema zamisli reditelja filma Andreasa Dresena, priča je snimljena kroz improvizaciju glavnih glumaca kojima su date odrednice za rad. Na pitanje da li mu je pozorišno iskustvo pomoglo tokom takvog rada na filmu, Torsten Merten kaže: "Rec je zapravo o pristupu liku. Radili smo kao da smo bili u pozorištu. Razlika je u tome što film nema celinu koju ima pozorište. Drugačija je veza dijaloga u pozorištu, a drugačija na filmu. Zato smo utvrdili izgled karaktera koje smo glumili i njihove karakteristike smo stalno imali pred očima. To je bilo novo iskustvo rada na filmu, a ja sada pokušavam da to iskustvo prenesem na pozorišnu scenu".

Zbog čega je reditelj insistirao da se radi bez scenarija i šta je bio njegov cilj?

"Cilj rediteljeve improvizacije bio je da odglumljen trenutak na filmu ne bude reprodukcija osećanja, već da taj trenutak bude doživljen, a taj momenat može se dobiti putem improvizacije. Snimljeno je 80 sati materijala, a u film je stalo 90 minuta. Postoji jedna scena rasprave glavnih likova. Mi smo je glumili dva sata, a u film je ušlo samo četiri minuta. Tako priča može da se prosmatra i dokumentarno. Reditelj je recimo od mene tražio da ispričam neku priču pred kamerom. Priča je toliko dugo trajala da je kamerman koji je snimao zaspao. Isto tako, u jednoj sceni trebalo je da tučem svoju ženu. Toliko smo se zaneli u snimanje, da kada smo prešli iz jedne prostorije u drugu, nismo ni primetili da je kamerman ostao pred vratima. Čitav projekat je bio jedan eksperiment. Bez obzira na nepostojanje scenarija, reditelj je tačno znao šta hoće da postigne. On nam je zadao početak i ispričao priču. Sve drugo je bila improvizacija, ali reditelj je bio maksimalno pripremljen. On je očekivao naše reakcije. Bio je tako koncentrisan da je predviđao naše reakcije i uspeo je da uhvati svaki naš improvizovan trenutak. Takvu strukturu je mnogo teže pripremiti, ali to je rediteljev nov način rada".

Kako je ostatak filmske ekipe reagovao na improvizacije?

"Nas glumaca je bilo četvoro, a ostatak ekipu činilo je još devet ljudi. To je bila mala filmska ekipa, tako da smo se vrlo brzo upoznali i stvorili intimnu, porodičnu atmosferu. Vremenom je teren za rad postajao sve sigurniji, svi smo se oslobodili i rad je tekao baš kako treba".

Film "Na ćumur" razlikuje se samim tim od svih klasičnih produkcija. Da li on može biti model za bolji nemački film?

"Mi u Nemačkoj pokušavamo da promenimo sistem produkcije. To će biti osnov za kvalitetniji film. S druge strane, nemačkom filmu su potrebne filmske zvezde. Nemačka se mnogo razvija, ali ne razvija društvo. Smatram da u produkciji filmova ne treba da se oslanjamo na Holivud, kako sada činimo u Nemačkoj. Tek kada se budemo oslobodili holivudskog uticaja, pravićemo nemački film. Zato mislim da je film "Na ćumur" dobar primer za to. Radnja tog filma viđena je do sada mnogo puta, ali perspektiva je veoma bitna. Ne treba izmišljati nove priče, dovoljno je uzeti već postojeće i ispričati ih na nov, originalan način", kaže Torsten Merten.