Hans Cišler je režirao TV-filmove i pozorišne predstave. Kao glumac se pojavljivao u filmovima Kloda Šabrola, Žan Lik Godara i Vima Vendersa.

Hans Cišler, reditelj filma KAFKA U BIOSKOPU

Novi stepen iluzije

Hans Cišler je od studentskih dana "opsednut" Kafkom. Prošle godine konačno mu je pošlo za rukom da realizuje film o ovom čuvenom piscu. Film je radio oslanjajući se na sopstveni esej "Kafka u bioskopu", koji je, uzgred rečeno, Institut za film izdao ovih dana, paralelno s prikazivanjem filma na FEST-u.

“Još za vreme studija, izabrao sam da radim Kafku. Oduvek sam mislio da nije sve rašcišćeno što se tiče njegovog materijala. Mnoge stvari u vezi sa Kafkom nisu do kraja rešene. Odlučio sam da režiram film i da tako pronađem odgovore na pitanja koja me interesuju. Taj film nije dokumentarac. U pitanju je eksperiment. Pre bih rekao da je to filmski esej o Kafki. Film je nastao tako što sam ja sedeo za kompjuterom, koristio postojeći materijal i montirao ga. Mislim da komentatori nisu dobro priredivali Kafkina dela, pogotovo u zemlji u kojoj je stvarao. U Nemačkoj nije rečeno sve vezano za Kafku, i to je u meni stvorilo potrebu da se pozabavim tom temom.”

I da li ste našli odgovore koje ste tražili?

“Mislite da li sam postavio prava pitanja (smeh). Teško je naći odgovore kada je Kafka u pitanju, i zato je mnogo bitnije naći prava pitanja. Utisak koji Kafka stvara može se porediti s utiskom o prvom filmu koji je snimljen. To je bila pojava koja je odjednom bila pred publikom. Taj film je izvršio ogroman uticaj na ljude tog vremena. A mene je interesovala ta reakcija, u kojoj meri je ljude tog vremena pomerilo. To se može povezati s prirodom. Na primer, kada bi padao sneg i kada bi odjednom prestao da pada, ljudi bi isto reagovali. “

Kakav je Vaš odnos prema Kafki?

“Kafka je za nemačku literaturu najvažniji pisac, jer je znao da postavi najvažnija pitanja u svojim delima. Jedno od njih je da li literaturu možemo da shvatimo kao religiju. Bio je jedan od prvih jevrejskih pisaca koji su se vratili nemačkom jeziku i jedan od prvih koji su da povrate mesto nemačke literature u svetu. Danas imamo mnogo novih uticaja, gde ljudi više ni sami ne znaju u šta veruju. S obzirom na to, ljudi se povlače u sebe i reaguju defanzivno. Kafka je uspeo da shvati taj problem i to pitanje. On je bio jedan od prvih koji su uspeli da naprave sistem osiguranja nemačke literature u svetu.”

Kažete da je Kafka postavio pitanje da li literaturu možemo da shvatimo kao religiju. Šta Vi mislite, da li možemo film da shvatimo kao religiju?

“Ne. Film je nešto drugo. Sa filmom smo dobili novi stepen iluzije. Pojavom filma dolazi nova generacija, jedna nova kategorija umetnosti. Kod filma je činjenica da imamo potpuno novu formu i novu mogućnost da pokažemo iluziju, koja je ovog puta lepa iluzija.