|
Traudel Junge, koja je bila Hitlerova
sekretarica od 1942. godine do kraja rata, posle 56
godina ćutanja odlučila je da stane pred kameru i ispriča
svoja sećanja, poput poslednje želje ili testamenta.
Ono što impresionira u njenom pripovedanju nije toliko
prejako osećanje krivice koje je Junge izdržala, već
način na koji je sudbina ove Nemice odrazila sudbinu
cele zemlje, zaslepljene Hitlerovom figurom. Radeći
bez arhivskog materijala, muzike, komentara ili bilo
čega drugog osim jednostavne slike i reči same Junge,
film postiže nešto čudno: otkriva masivan blok istorije,
kao kada urbani arheolozi Berlina kopaju po gradskim
katakombama da bi otkrili topografiju nacističkog užasa.
|
