WOMEN IN LOVE ( Zaljubljene žene ) 9.3. - DKC - 24h
Zaljubljene žene (1969)
Adaptacija novele D.H. Lorensa o dve zanimljive ljubavne afere. Gluma i režija su zaista impresivne, kao i nezaboravne scene nagog rvanja. Glenda Džekson je za ulogu u tom filmu dobila svog prvog “Oskara”. Pored nje, u fillmu igraju Alan Bejts i Oliver Rid.

MAHLER ( Maler ) 4.3. - JK - 17h
Mahler (1974)
Nije za svačiji ukus, ali da li bi to bio Raselov film da jeste? Jedan od svakako najboljih ostvarenja tog reditelja. Predivno snimana kostimirana biografija o jednom od najvećih kompozitora i njegovom teškom životu. Igraju Robert Pauel, Georgina Hejl, Oliver Rid i drugi…

SAVAGE MESSIAH ( Divlji Mesija ) 4.3. - JK - 22h
Savage Mesiah (1972)
Raselovo istraživanje umetnosti i energije. Strastan i ljutit vajar Henri Godije potresa Edvardijansko društvo svojim boemskim idejama. Upoznaje mnogo stariju ženu Sofi Brzesku. Uskoro, oni će početi da dele prezimena iako zapravo nikad nisu bili venčani.
U filmu igraju Doroti Tutin, Skot Entoni, Piter Von i Helen Miren.

Ken Rasel - počasni gost FEST-a

Ken Rasel

Protivnik konvencija

Karijera kontroverznog britanskog režisera Kena Rasela počinje serijom biografskih filmova koje je radio za BBC u periodu izmedu 1959. i 1962. Između ostalih, radio je portrete Bele Bartoka, Kloda Debisija, Isidore Dankan i Dantea Rosetija. Već i u tim, “ranim radovima”, Rasel je počeo da pokazuje nekonvencionalan pristup rediteljskom poslu, kombinujući istorijske činjenice sa estetskom interpretacijom i ličnom vizijom. Zahvaljujući uspehu koji je postigao njegov film o britanskom kompozitoru Edvardu Elgaru (1962.), Rasel dobija šansu da snimi igrani film. Debituje s neobičnom komedijom “French Dressing” 1964, a 1967. snima triler “Billion Dollar Brain” s Majklom Kejnom u glavnoj ulozi. Oba filma bila su finansijski neuspešna.

Film “Zaljubljene žene”, ekranizacija istoimene knjige D.H. Lorensa, snimljen 1969, dramatično je promenio Raselovu karijeru. Bio je komercijalno uspešan, a kritičari su imali samo reči hvale. Usledile su 4 nomimacije za “Oskara”: najbolja režija, adaptirani scenario, najbolja fotografija i najbolja ženska uloga. “Oskar” je pripao Glendi Džekson, što joj je pomoglo da se etablira kao jedna od najvećih zvezda sedamdesetih godina. Naglašena erotika, posebno poznata scena u kojoj se Alan Bejts i Oliver Rid rvaju nagi, ohrabrila je Rasela da nastavi da se bavi sličnim temama, što se vidi u njegovim narednim filmovima, “The Music Lovers” (1971), “The Boy Friend” (1971), “Mahler” (1974), i “Lisztomania” (1975).
1975. Ken Rasel daje i svoj ličan rediteljski pečat operi “Tomi” rok-grupe The Who. Američki mejnstrim hit britanski reditelj snima 1980, a reč je o filmu “Altered States”, ali se ubrzo vraća niskobudžetnim projektima, kao što su “Crimes of passion”, “Gothic”, “Salome’s Last Dance”. U tu grupu spada i kultna horor-komedija “The Liar of the White Worm”. Ponovo se vratio D.H. Lorensu adaptacijom romana “The Rainbow”, 1989. Sledi neobično snažan film “Whore”. 1991. režirao je TV-film “Prisoner of Honor” s Ričardom Drajfusom, a za pesmu “Nikita” Eltona Džona režirao je TV-spot.

Iako su poklonici njegove umetnosti brojni, najveći broj kritičara nije “ljubazan” prema Raselovom radu. Često je smatran neukusnim, vulgarnim, neobuzdanim, čak mizantropom. Ipak, većina tih neprijatnih kritika može se objasniti kao stvar ukusa ili nedovoljno shvaćen materijal koji je ponuđen. Rasel je po svaku cenu odbijao da snima “otmene” filmove, koji su u britanskoj tradiciji, i često je i sam priznavao da njegov rad, zbog tema kojima se bavi i načina na koji ih publici predstavlja, čini da se gledaoci, ponekad, osećaju neprijatno.

Ken Rasel je 1992. objavio autobiografiju “Altered States” i veliku kolekciju filmskih kritika “The Lion Roars”, 1994.

Ken Rasel je "odgovoran" za neke od najboljih i najhrabrijih filmova XX veka. Iako beskompromisan, uspeo je da doživi i izuzetan komercijalni uspeh i tako ostane jedan od autentičnih autora koji je pomirio svoju želju za razbijanjem klišea, publiku i kritiku. Sa inicijalno kontraverznim temama kojima se bavio u svom kinematografskom opusu, nikada nije zaboravio svoju veliku ljubav prema filmskoj umetnosti, a činjenica da je u detinjstvu gledao i po sedamdeset filmova nedeljno, stavlja ga u red onih reditelja kakvi se u današnjoj kinematografiji retko sreću. Najčešće teme filmova Kena Rasela su katoličanstvo i njegovi simboli i seksualnost koja je često perverzna. Njegovi omiljeni glumci i najbliži saradnici bili su izuzetni umetnici - Oliver Rid i Glenda Džekson.

www.iainfisher.com/russell.html